Znači oni hoće da nam pomognu da se samooslobodimo!
Ovo što nam rade (što im dopuštamo da nam rade)se više i ne može opisati rečima -e, otuda ovakvi izrazi.

Da li je ovaj autor čuo za Dražena Erdemovića, inače Hrvata iz okoline Tuzle, i njegove "multietničke" saborce?
Da li je čuo za Nasera Orića i sve igrarije oko Srebrenice na najvišem međunarodnom nivou (Klinton-Izetbegović)?
Ja mislim da jeste, čak šta više siguran sam da sve odlično zna, ali...

Korišćenje izraza "žrtve agresije" ide u prilog tezi da se u bivšoj SFR Jugoslaviji desio agresivan, osvajački rat idejno konstruisan, započet i vođen od strane Srba, tj. njihovih tadašnjih vođa.

Ovo je očigledna neistina, čist falsifikat i sledeća "stanica" u cementiranju "istine" o ratu u bivšoj SFRJ.

Dalje, suptilno se stavlja čitaocu do znanja, da između nacističke Nemačke i Srbije danas, nema SUŠTINSKI, nikakve razlike.

Po svojoj konstataciji, ovo je prosto monstruozna konstrukcija. Ovo,je praktično "ubisto sa umišljajem" naroda koji autor, dosledno, u svakoj reči svog teksta sprovodi.

Osim "utemeljenih istina" druge Srbije , i sadašnje naslednice NDH, ovde, gotovo, ničeg drugog i nema.

Primer selektivnog antifasiste. Slicno kako je SZO izmenila definiciju pandemije da bi proglasila istu za svinjski grip, tako "antifasisti" menjaju definiciju genocida za svoje ciljeve. Genocid su u istoriji cinili svi osim Srba i to je ono sto im najvise smeta. I ko mari lazne antifasiste. Koga briga sta oni i o cemu oni pisu. Nisam samo znao da rec istorija napisana bez reci proslost ili prosla moze imati neko drugo znacenje u kontekstu proslosti. Nego, koja je istorija njihove "antifasisticke" bolesti? Mrznja prema Srbima, svakako. Da li takav oblik mrznje ima obelezje genocida? Ne! ali fasizma i nacizma, itekako.

Mahanje "antifasistima"

Stvarno više nema smisla ko piše za novine. Vidi se da je Politika toliko postala loša, što pokazuju i novinari koji za nju pišu. Zato je više ni ne čitam.

Toliko pljuvanja na svoj narod i istoriju. Ovo više nema smisla! Da čovjek ne povjeruje više šta nam se sve servira preko ''nezavisnih'' i ''demokratskih'' medija.

Još jedna u nizu nebrojenih marioneta, ali ko je vrhovni trbuhozborac? Kluni nije.

Milenko Marković je u svega par reči otkrio sam suštinu - suštinu savremenog istorijskog revizionizma i negacionizma. Jer, današnji revizionisti i negacionisti više ne poriču direktno da se holokaust dogodio, njihova je strategija postala mnogo perfidnija. Današnji revizionisti i negacionisti uglavnom igraju na kartu relativizacije zločina holokausta. Tipičan današnji negacionista će reći: "Slažem se da je strašno to što su nacisti radili, ali pogledajte šta se događa u Ruandi i (ex)Jugoslaviji... ili se setite zločina nad američkim Indijancima... a tek masovnih zločina iz Srednjeg veka ili iz drevnog Egipta... Dakle, zbog čega bismo holokaust izdvajali kao nešto posebno... Pa zar nisu danas Palestinci žrtve istog takvog zločina koji nad njima sprovodi Izrael?"

Ne možemo da razumemo suštinu političkog projekta "Druga Srbija" ako ga ne posmatramo u kontekstu hladnog rata koji antisemitska Evropa predvođena Nemačkom vodi protiv Izraela (i to uz nikada javno izrečenu ali očiglednu podršku Irana i drugih antisemitskih država)! Ako je Ahmadinedžad oličenje revizionizma i negacionizma na globalnom planu (svi pamtimo njegovu izjavu "Holokaust je jevrejski mit."), onda je sigurno pokojni nemački liberal Jürgen Möllemann bio slika i prilika evropskog antisemitzma.

Na kraju, na našem, lokalnom planu, izjava Sonje Biserko ("Jasenovac je srpski mit"), koja očigledno predstavlja samo parafrazu Ahmadinedžadove formule, kakdiduje ovu damu za najboljeg predstavnika antisemitske Druge Srbije.

Zbog toga, Ahmadinedžad, Möllemann i Biserko čine "sveto trojstvo" savremenog ist. revizionizma, negacionizma i antisemitizma.

Antisemitizam Druge Srbije bi morao postati predmet ozbiljne socioloske kritike i analize. Slazem sa svim iznesenim u prethodnim komentarima vezanim za revizionizam holokausta. Jasenovacki mit je eufemizam za negaciju holokausta. To je u stvari probni balon. Zlocin u Srebrenici ce upravo i biti imputiran Sribji i Srbima kao relativizacija genocida pocinjenog u prethodnim pogromima nad Jevrejima i Srbima. Srbija ako izglasa rezoluciju u Srebrenici otvoreno se svrstava u tabor revizionista holokausta.

Gospodin Markovic je potpuno u pravu! Kratko, konkretno i pravo u centar. Potpisujem svaku izjavu koju je u tekstu dao, ukljucujuci i cinjenicu da izmedju Srebrenice i Ausvica sustinske razlike NEMA.

Srbija potpuno zaslužuje "rezoluciju o Srebrenici", kao i svako pojedinačno i grupno pljuvanje, oduzimanje elementarne časti i ponosa. Zaslužuje onolike izbeglice. Zaslužuje što su joj oteli KosMet. Zaslužuje takve markantne likove kao što su Boris Tadić, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas, Dragan Palma Marković, Toma Grobar, Vučić, Čanak, Jibica Gaćić, Vuk Jeremić, Bodžidar DŽelić. Ama baš zaslužuje celu ekipu. Zaslužuje i da je u proseku 47 godina stara, da ima 200 000 abortusa godišnje, da joj Rusija ne čestita "dan državnosti". Zato što Srbija više nije bik, nego običan vo. I to onaj matori.

Ma dokle će nam prodavati ".... za bubrege"? Zašto se prvo ne ispita: šta se desilo u Srebrenici, kako se desilo i ko je učinio zločin? Zar treba naslepo pripisati Mladiću ili nekom drugom, a zna se da postoje akteri?

Sve je tako osim pitanja agresije, a i pitanja razmera zločina. Ko je utvrdio i kad da se radi o srpskoj agresiji, a kolike su razmere zločina? Konretno u Srebrenici su muslimani prvi napali. Pitajte holandske unproforce, ako ne znate ko je koga prvi napao. Ko je utvrdio, kad i kako, da je zločin u Srebrenici počinjen u nečije ime. Poznato je da političari i stručnjaci imaju suprostavljene stavove, čije stavove podržati nedobronamernih i uvek jednostrano orjentisanih političara, ili zastrašenih, i nedovoljno motivisanih stručnjaka. Može li se nekako srtučno mišljenje pojačati, nekim okruglim stolom, nekim zbirnim podacima, na kome bi učestvovali i svi koji su relevantnio, bez obzira na političku priopadnost.

Kada sam juče pročitao mudrolije uvaženog "antifašiste", priznajem, pao mi je mrak na oči, i moguće je da sam malčice preterao, pa mi moderator nije pripustio komentar. Izvinjavam se za drskost.
I pored najbolje volje da se suzdržim, evo pokušaću opet, biranim rečima, da ne bih povredio osećanja kako uvaženog "antifašiste" tako i moderatorovo shvatanje nedozvoljenog ponašanja.
I ovaj put bih ponovio, pa kud puklo nek puklo.
Nekada su se "antifašisti" borili protiv sile i nepravde (znate onu pesmu "Padaj silo i nepravdo"),borili se protiv okupacije, bilo one tvrde bilo one meke. A danas su se vremena promenila, pa su se analogno tome promenili i "antifašisti". Danas su oni na braniku interesa hegemona, odnosno upravo na braniku interesa sile i nepravde. Moralno, Humano.
Evo pred nama "antifašiste" koji je prilično otvoreno izneo svoje mišljenje o tome ko je bio "agresor" u celoj tužnoj priči oko raspada SFRJ, i "kakav je bio karakter toga rata".
Čovek ne sumnja. ON ZNA. I punktum. Svaka čast na pronicljivosti. Pristojan antifašistički usmeren čovek najpre mora da oseti divljenje za iskazani moral, humanizam, čovekoljublje, antifašizam i antinacionalizam iznet kroz premudre stavove.
Dakle, sa stanovišta "antifašizma" ovih modernih "antifašista", nesporno je ko je bio agresor, i kakav je bio karakter rata koji je sprovodio, pogađate ko, pa agresor. Agresor je analogno tome, logično, kriv i za odbrambenu akciju "Milosrdni anđeo". Narod agresora je zapravo bio protiv "multinacionalne zajednice". Valjda je zato zemlja agresora i dalje multinacionalna. Narodu agresora se nikako ne sme dozvoliti da postavlja suvišna pitanja, da li je to bilo baš sve tako kako nam je hegemon odredio, i kako su hegemonovi "antifašisti" naučili recitaciju.
Narod agresora mora da ćuti. Narod agresora ne sme da sumnja, ne sme da traži utvrđivanje činjenica.
Pa zaboga, kakav je to narod agresora koji neće da prihvati nesporne činjenice koje su utvrdili njihovi ratni protivnici, sa hegemonom na čelu.

za " tninkin maize " ;

Čestitam gospodine !

U Vašem tekstu nisu krupna samo slova , nego i
misli .

Kod nas je za vrijeme Miloševića, profanisana riječ
" izdaja " i " veleizdaja ".
A u američkom krivičnom pravu , zaprijećena kazna
za " treason ", je od 40 do 99 godina. U bukagijama.
A najveći prigovor anglosaksonskom pravu uopšte ,
a američkom posebno , je da " Odbrana " dobije
puno manje vremena i prostora od " Optužbe ".
A to praktično znači , kad si jednom optužen za
izdaju , nema ti spasa .

Koliko samo dubine tuge u najvecem broju komentara. Na Politici sam ostavila malo uvijen tekst da bi ga uopste objavili.



Ili, jednostavnije, Politika vise nema onih koji bi da brane ideju koju zastupa autor, pa je posegla za penzionerom CeKaja, starim, proverenim kadrom iz Sribje, jednim od onih koji su pola Kopaonika i juznije, kao i deo Metohije prepisali Siptarima. I, cemu se onda treba cuditi? Cuvati snagu za ozbiljne polemicare, ovakvi se samo mogu predstavljati kao antifasiti. A ja cu se ovog proleca vratiti naftalinu za vunu, ako je autora ocuvao u ovako dobrom stanju, moje dzempere ce jos bolje.